Proteini su blokovi zivota i oni grade veliki deo svakodnevne ishrane. Proteini se takođe nazivaju i belančevinama, a poznato je da svaka ćelija u ljudskom telu sadrzi belančevine. Proteini se strukturalno sastoje od aminokiselina čiji je raspored zapisan u genima. Oni su takođe veoma važni u ishrani organizma jer kao nutritienti sadrže veoma važne esencijalne i neesencijalne aminokiseline od kojih telo dobija neophodnu energiju.
Kao što je već pomenuto proteini su gradivne materije i one su zaslužne za razvoj i rast mišića, kostiju, tkiva i ligamenata. Ujedno proteini jačaju imunološki sistem i pomažu u borbi protiv infekcija. Podstiču i održavaju rad funkcija organa za varenje, ali i uz pomoć njih povećaćete unos kalorija i ubrzati metabolizam. Našem telu su neophodni proteini jer se uz pomoć njih u našem organizmu stvaraju enzimi, hormoni, i druga telesna hemijska jedinjenja. U zavisnosti od pola i godina starosti unos proteina treba korigovati, jer oni učestvuju u svim procesima u organizmu. Ukoliko organizam ne sadrzi dovoljnu količinu proteina moze doci do gubitka mišićne mase, srčane slabosti, do slabljenja imunološkog sistema, a u nekim ekstremnim slučajevima nedostatak proteina može izazvati smrt. Telu je protein neophodan kako bi se ćelije obnovile i kako bi neometano vršile svoju funkciju u organizmu. Za odrale osobe preporučuje se unos proteina do 0.8 g po kilogramu telesne težine, za trudnice i dojilje dovoljno je 70 g proteina dnevno, a starijim licima i sportistima neophodno je uneti i više od 0.8g proteina po kilogramu telesne težine.
Najveći izvor proteina je putem ishrane i namirnica koje koritimo u ishrani. Naš organizam se snabdeva proteinima iz sledećih namirnica : meso, mlečni proizvodi, voće i povrće.
Najveću količinu proteina sadrže namirnice životinjskog porekla, pa su zato meso i mlečni proizvodi najbogatiji izvor proteina. Ove namirnice sadrže sve neophodne esencijalne aminokiseline za stvaranje novih proteina u telu. Hrana koja je bogata proteinima je : meso, jaja, morski plodovi, mleko, sir, i jogurt. Drugi ali ne i manje važan izvor proteina je iz povrća, voća i mahunarki. Proteini iz ove hrane nisu savršen izbor jer im nedostaje jedna ili više aminokiselina uz pomoć kojih se u telo stvaraju proteini. Za zdravu kožu i kosu neophodni su nutritijenti koji se nalaze u voću. Voće možete jesti sveže ili pripremati kao salatu ili milkšejk, ono neće izgubiti svoja svojstva, a pored toga što ima visok procenat proteina ima i nizak nivo masti, a sadrži i vlakna pa će zbog toga davati osećaj sitosti i neće izazivati nadutost.
Osim toga, proteine možete dobiti i putem proteinskih suplemenata, koje možete naći u obliku proteinskog praha, proteinskih šejkova, ili proteinskih pločica. Sportisti, bodibilderi najčešće konzumiraju ovaj vid proteina kako bi dobili mišićnu masu, a ujedno i sagoreli masti tokom napornih treninga.
Pravilnim kombinovanjem svih elemenata potrebnih za zdrav razvoj Vašeg organizma potrebno je unositi adekvatnu dozu proteina, vitamina, minerala i ugljenih hidrata. Njihovim kombinovanjem videćete pozitivne rezultate po Vaše zdravlje.